Vi ste dobili katedru u strogom centru Beograda isključivo zbog vaše karijerne promene nacije i, zbog javnih istupa u kojima poručujete da ne postoje Crnogorci, da ne postoji Crna Gora i da je Njegoš u stvari četnik sa ”Ravne Gore”. Ali takvih kao vas ima na stotine – jer je uslov da bilo što postaneš u ”srpskom svetu” da negiraš i mrziš druge, posebno je plus ako su ti drugi Crnogorci.
Od anticrnogorskih janičara koji žive u Beogradu može se čuti svašta, a oni su, po pravilu, najveći pobornici velikosrpske mitomanije. Evo jednog primera.
Šta tvrdi, priča, piše i kaže profesor filološkog fakulteta u Beogradu izvesni Milo Lompar?
Kaže da je Njegoš srpski pesnik, da je srpski vladika, da za to ima sijaset dokaza koji vuku korene iz ranog kamenog doba.
Šta još tvrdi ovaj etablirani anticrnogorski janičar druge generacije u Srbiji/Beogradu?
Tvrdi da je bukvalno sve u Crnoj Gori srpsko, sem nekih tamo lažnih crnogoraca -zamislite!?
Kaže na kraju jednog intervjua nedavno, da je Đilas komunista izmislio Crnu Goru i Crnogorce!? Samo je nepoznato da li je do tog zaključka sam došao ili je čuo od pokojnog Amfilohija.
Mada, ovu poslednju tvrdnju koriste u Srbiji decenijama sve polupismene osobe – koje su to čule od ispijača piva pored nekog dragstora.
E sada dole ide moje otvoreno pismo profesoru Milu Lomparu kao tipičnom predstavniku anticrnogorske janičarske struje, pa ono što ću navesti u njegovom slučaju, može se uzeti kao pravilo za svakog Crnogorca koji odluči da se zbog lične koristi pretvori u profesionalnog Srbina.
Profesore Lompar,
Vaš otac se doSELIO u Beograd iz Crne Gore posle Drugog svetskog rata, tu je zasnovao porodicu i dobio Vas krajem šezdesetih godina.
Otac vam je dao crnogorsko ime “Milo” ne pitajući vas za vaše prosrpsko raspoloženje.
Kada ste porasli, bili ste kivni na oca zbog tog imena, jer bi ste verovatno voleli da su vam dali ime Živorad ili možda Srboljub…
Tokom odrastanja teško vam je palo što imate crnogorske korene, a ne leskovačke recimo.
Ime i crnogorsko prezime niste stigli još da promenite za života u Beogradu, ali ste veoma uspešno uspeli da promenite naciju i politički svetonazor.
Da se ne lažemo profesore Lompar, Vi ni u snu ne bi mogli da budete redovni profesor na jezičkom fakultetu u Beogradu, da ste ikada pomenuli samo slovo “C” od Crnogorca.
Dakle, Vi ste dobili katedru u strogom centru Beograda isključivo zbog vaše karijerne promene nacije i zbog javnih istupa u kojima poručujete da ne postoje Crnogorci, da ne postoji Crna Gora i da je Njegoš u stvari četnik sa ”Ravne Gore”. Ali takvih kao Vas ima na stotine – jer je uslov da bilo što postaneš u ”srpskom svetu” da negiraš i mrziš druge, posebno je plus ako su ti drugi Crnogorci.
Elem, profesore Lompar, znate zašto Vam pišem ovo otvoreno pismo?
Da bih Vas, kao i ostale Crnogorce i svekoliku javnost upoznao sa vašim slučajem, a Vaš slučaj kaže:
Da ste vi još jedan primer iz anticrnogorske plejade, gde ste otvoreno i javno svoju ličnu profesionalnu i radnu karijeru profesora stavili iznad samog postojanja i sudbine Crne Gore Gore i njenog naciona.
Veoma je to nemoralno i uskogrudo dragi asimilovani profesore Lompar.
Na samom kraju imam za Vas jednu ličnu poruku:
Vi kao Milo Lompar ste taman toliki Srbin koliko je znameniti Viljem Šekspir – Palestinac.
Milutin Cerović
