Javni dug Crne Gore je, na kraju 2020. godine, prešao 100 odsto vrijednosti njenog BDP. Imajući u vidu da je krajem 2019. godine dug bio 3,79 milijardi eura, a da je u teškoj Covid 2020. godini, po procjeni EK i Svjetske banke, BDP Crne Gore pao za oko 14 odsto, računica je da je sa emisijom obveznica od 759 miliona eura u decembru, dug porastao čak 20 odsto. To znači da BDP Crne Gore u 2020. godini ne prelazi nivo od 4,3 milijarde eura, dok javni dug dostiže više od 4,5 milijardi eura, pa se opterećenje javnih finansija lako može izračunati, kaže za portal Biznis.rs prof.dr Gordana Đurović sa Ekonomskog fakulteta u Podgorici i dugogodišnja ministarka za evropske integracije Crne Gore.

Đurović dodaje i da je, u posljednjih godinu dana, registrovana zaposlenost u ovoj zemlji pala 16 odsto, dok je registrovana nezaposlenost povećana trećinu.

„Da nije bilo subvencija države u ovom periodu, situacija bi bila još teža. A subvencije su skupe i samo u ovom kvartalu iznose četiri odsto procijenjenog bruto domaćeg proizvoda 2020. godine, odnosno 163 miliona eura“, naglašava prof. Đurović.

Na pitanje da li su ekonomske vlasti u Crnoj Gori uopšte trenutno u prilici da biraju način na koji će da troše novac koji država pozajmljuje, prof. Đurović kaže da su prioriteti subvencioniranje privrede i socijalna pomoć, dok razvoj čeka neka bolja vremena.

“U ovako prenapregnutim javnim finansijama, svaka mjera štednje je dragocjena. Na primjer, nije trebalo prizemljiti avione Montenegro Airlines i izgubiti licence, gomilati neisplaćene plate radnicima, dok se sve dobro ne pripremi za početak rada nove avio-kompanije. Rizik postoji da ona ne poleti do ljeta, a dug MA se značajno povećava, time se i Aerodromi Crne Gore tjeraju u gubitke, dok potencijalni turisti imaju manju mogućnost dolaska u Crnu Goru. To je istovremeno dovelo do toga da Air Serbia poveća broj aviona i broj letova, ali veoma značajno poveća i cijene avio karata. U ovoj igri, niko u Crnoj Gori ne dobija, uključujući i građane, koji teže mogu da putuju do željenih destinacija, uz više cijene”, ističe prof. Đurović.

Ona dodaje i da ekonomske tenzije na relaciji krupna preduzeća – nova Vlada kontinuirano rastu: brodarske kompanije, Aerodromi Crne Gore, Termoelektrane…, najavljuju se, kaže i problemi sa upravljanjem Kombinatom aluminijuma u stečaju, kog vodi Uniprom.

“Svaki dan – nova zabrinutost. Svi ti sistemi veoma su značajni za našu ekonomiju i povlače veliki broj preduzeća MSP sektora. Zato se hitno mora unaprijediti dijalog o prioritetima ekonomskog upravljanja i dijalog sa investitorima, posebno domaćim. Lako je urušiti, mnogo je teže nešto napraviti, izgraditi. Očuvanje nacionalnog bogatstva je obaveza svih nas, to je veće od kratkoročnih političkih kalkulacija, to je primarni javni interes i obaveza svih političkih aktera prema budućim generacijama, koje imaju pravo na razvoj”, navodi prof. Đurović.

Na konstataciju da se možda previše okrenula turizmu i da nema naznaka da bi moglo doći do neke diversifikacije aktivnosti, odnosno ulaganja u druge oblasti poput poljoprivrede, prof. Đurović kaže:

“Slažem se da smo prevelikim ulaganjem u turizam i povezane usluge, značajno povećali zavisnost naše ekonomije od eksterne tražnje. U dobrim godinama, to se pokazalo dobrim pravcem. Međutim, turizam nam se prošle godine zadržao na svega 10 odsto prometa iz 2019, tako da su mnogi povezani sektori povučeni na niže. Industrija nam je pala ispod 12 odsto, i to je uglavnom energetika”, priznaje prof. Đurović.

Ona podsjeća i da na početku marta, još uvijek nema ni budžeta, ni plana rada Vlade za ovu godinu.

“Nema još ni programa ekonomskih reformi i makroekonomskih projekcija, te programa strukturnih reformi za srednji rok, nema sistematizacija novih ministarstava. Još uvijek je primarno kadriranje, uz hitnu pomoć privredi. To otežava efikasnost ekonomske politike. Ako tome dodamo i problem sa izuzetno ozbiljnom zdravstvenom krizom, pa političke tenzije, zaista možemo reći da je Crna Gora u ozbiljnoj, trostrukoj krizi – zdravstvenoj, ekonomskoj i političkoj, a da je društvo duboko podijeljeno. Neke donirane vakcine nijesu prihvaćene u januaru, bilateralne donacije vakcina počele su skromno tek krajem februara, a Covax incijativa kasni, pa se dijelimo i po pitanju načina upravljanja zdravstvenom krizom, što dodatno troši dragocjenu društvenu energiju, urušava ionako skromnu socijalnu koheziju i odlaže nadu u skori oporavak ekonomije, koja zavisi od dinamike popuštanja zdravstvene krize”, navodi prof. Đurović.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You May Also Like

SPORO STVARANJE AVIO-KOMPANIJE: „Embraeri“ ne mogu poletjeti 1. juna, slotovi se moraju kupiti, a licence steći…

Dodatni problem može nastati kada se u Montenegro Airlines uvede stečaj i kada se bude utvrđivalo šta će biti stečajna masa. Naročito ako u stečajnu masu uđe jedan od „Embraera 195″…

CBCG i MMF: Brža vakcinacija znači brži ekonomski oporavak

Guverner Žugić je naglasio važnost ostvarenja dobrih rezultata u predstojećoj turističkoj sezoni

The Sun: Crna Gora kao najljepši evropski pejzaž

Najjužniji fjord u Evropi – Boka Kotorska nudi prelijepe, a ujedno i dramatične pejzaže Jadranske obale

Privrednici poručuju: Još jedna propala turistička sezona bila bi kobna za nas, predlažu više mjera

Tokom jednočasovne rasprave, učesnici su se saglasili da je epidemiološka situacija izuzetno složena i da je ljetnja turistička predsezona već izgubljena, stoga je, kako su poručili potrebno intezivirati saradnju na relaciji nadležnih organa i privrednika, kako bi se pokušala spasiti glavna turistička sezona